Друштво биофизичара Србије
ИСТОРИЈА БИОФИЗИКЕ
Биофизика. Млада научна дисциплина у настанку и пуном развоју. Једно од првих значајнијих дела била је Математичка биофизика Рашевског из 1936. године. Биофизика представља скуп физичких знања о структури и активностима организама и организамских групација. Карактерише се интердисциплинарним приступом који повезује различита, па и међусобно удаљена подручја биолошких истраживања. Њоме се баве не само истраживачи који су по основној формацији биолози или лекари, већ и физичари или физикохемичари, а често у оквиру мултипрофесионалних истраживачких тимова. Основни циљ Биофизике је да се истраживачка делатност у готово свим доменима биолошких наука уздигне на виши степен егзактности, доступан математичком моделирању и системској анализи, а посредством квантитативних третмана, методских поступака, теоријских приступа и научних резултата савремене физике и физичке хемије.
Међународна унија биофизичких друштава (International Union for Pure and Applied Biophysics, eng) класификује Биофизику у неколико основних подручја: Молекуларна биофизика, Биоенергетика, Биофизика ћелије и организма, Радијациона биофизика, Биофизика животне средине (Екобиофизика), Биофизичка механика, Биоматематика и посебно Биофизичке технике и Настава биофизике. Свако од ових подручја садржи по неколико подкатегорија, при чему је подручје Биофизика ћелије и организма најсложеније и испитује ултраструктуру ћелије и мембрански транспорт; нервну проводљивост и нервну трансмисија, биофизику чулних механизама и механизама контракције као и хомеостатске регулационе механизме. Подручје Биоматематике укључује и Биокибернетику као посебан огранак. Подруче Молекуларне биофизике односи се претежно на биофизичке аспекте структуре и функције протеина, нуклеинских киселина, полисахарида и липида. У подручје Биоенергетике сврстана је и фотосинтеза и сви термодинамски аспекти живих система. У овој класификацији Биофизичке технике заузимају посебно место. Многе од ових техника прешле су из лабораторија у праксу, посебно медицинску. То је случај са неинвазивним и недеструктивним техникама (без штетних дејстава по организам), прилагођеним за in vivo анализе (нпр. техника нуклеарне магнетне резонанције). Неке од тих техника постале су временом у тој мери уобичајене и приступачне истраживачима без посебних знања из физике, па се више не сматрају биофизичким.
Са оснивањем Друштва Биофизичара Југославије 1970. године на Универзитету у Београду почиње развој Биофизике. Биофизика је у нас уједно добила и своје место у факултетским наставним плановима у окриљу Института за физиологију и биохемију, Биолошког факултета у Београду на Катедри за Општу физиологију и биофизику (додипломски курсеви Биофизичке основе опште физиологије и Основи системске биофизике, група предмета на докторским студијама уведеним 2007. године из Неурофизиологије са биофизиком, као и нове мастер студије из биофизике). На Факулетету за физичку хемију у Београду на дипломским студијама установљен је посебан смер Биофизичке хемије. Биофизика се нарочито развијала и у научном и у образовном смислу у оквиру Центра за мултидисциплинарне студије (од 2007. год. Института за мултидисциплинарна истраживања) у Београду. Овај Центар је током 70-тих и 80-тих година прошлог века својим наставним кадром посебно допринео да се развију програми Биофизике на Биолошком одсеку Природно-математичког факултета у Београду. На Медицинском факултету у Београду почеци биофизике датирају од 1935. године и оснивања данашњег Института за биофизику.
Биофизика. Млада научна дисциплина у настанку и пуном развоју. Једно од првих значајнијих дела била је Математичка биофизика Рашевског из 1936. године. Биофизика представља скуп физичких знања о структури и активностима организама и организамских групација. Карактерише се интердисциплинарним приступом који повезује различита, па и међусобно удаљена подручја биолошких истраживања. Њоме се баве не само истраживачи који су по основној формацији биолози или лекари, већ и физичари или физикохемичари, а често у оквиру мултипрофесионалних истраживачких тимова. Основни циљ Биофизике је да се истраживачка делатност у готово свим доменима биолошких наука уздигне на виши степен егзактности, доступан математичком моделирању и системској анализи, а посредством квантитативних третмана, методских поступака, теоријских приступа и научних резултата савремене физике и физичке хемије.
Међународна унија биофизичких друштава (International Union for Pure and Applied Biophysics, eng) класификује Биофизику у неколико основних подручја: Молекуларна биофизика, Биоенергетика, Биофизика ћелије и организма, Радијациона биофизика, Биофизика животне средине (Екобиофизика), Биофизичка механика, Биоматематика и посебно Биофизичке технике и Настава биофизике. Свако од ових подручја садржи по неколико подкатегорија, при чему је подручје Биофизика ћелије и организма најсложеније и испитује ултраструктуру ћелије и мембрански транспорт; нервну проводљивост и нервну трансмисија, биофизику чулних механизама и механизама контракције као и хомеостатске регулационе механизме. Подручје Биоматематике укључује и Биокибернетику као посебан огранак. Подруче Молекуларне биофизике односи се претежно на биофизичке аспекте структуре и функције протеина, нуклеинских киселина, полисахарида и липида. У подручје Биоенергетике сврстана је и фотосинтеза и сви термодинамски аспекти живих система. У овој класификацији Биофизичке технике заузимају посебно место. Многе од ових техника прешле су из лабораторија у праксу, посебно медицинску. То је случај са неинвазивним и недеструктивним техникама (без штетних дејстава по организам), прилагођеним за in vivo анализе (нпр. техника нуклеарне магнетне резонанције). Неке од тих техника постале су временом у тој мери уобичајене и приступачне истраживачима без посебних знања из физике, па се више не сматрају биофизичким.
Са оснивањем Друштва Биофизичара Југославије 1970. године на Универзитету у Београду почиње развој Биофизике. Биофизика је у нас уједно добила и своје место у факултетским наставним плановима у окриљу Института за физиологију и биохемију, Биолошког факултета у Београду на Катедри за Општу физиологију и биофизику (додипломски курсеви Биофизичке основе опште физиологије и Основи системске биофизике, група предмета на докторским студијама уведеним 2007. године из Неурофизиологије са биофизиком, као и нове мастер студије из биофизике). На Факулетету за физичку хемију у Београду на дипломским студијама установљен је посебан смер Биофизичке хемије. Биофизика се нарочито развијала и у научном и у образовном смислу у оквиру Центра за мултидисциплинарне студије (од 2007. год. Института за мултидисциплинарна истраживања) у Београду. Овај Центар је током 70-тих и 80-тих година прошлог века својим наставним кадром посебно допринео да се развију програми Биофизике на Биолошком одсеку Природно-математичког факултета у Београду. На Медицинском факултету у Београду почеци биофизике датирају од 1935. године и оснивања данашњег Института за биофизику.
Website design by:
Aleksandar Savić, enzo1320@yahoo.com
Katarina Jovanović, persephone_heaven@yahoo.com
Aleksandar Savić, enzo1320@yahoo.com
Katarina Jovanović, persephone_heaven@yahoo.com
